• Храм Покрова Пресвете Богородице

    Храм Покрова Пресвете Богородице

  • Храм Покрова Пресвете Богородице

    Храм Покрова Пресвете Богородице

  • 1
  • 2

Потребно је да се срца отворе за благодат Божју

Ко је и шта човек, како да спозна тајну Божјег доласка у свет и оствари заједницу са Њим – нека су од вечних питања људске егзистенције у свим историјским епохама, која је расветлило предавање „Човек у времену“, протојереја Јована Милановића, ректора Богословије „Свети Арсеније Сремац“ у Сремским Карловцима. У оквиру сабрања представљена је и истоимена књига протонамесника Дарка Ђурђевића, која одговоре на ова питања пружа кроз живот и дело угледног ваљевског проте Богосава Ковачевића.

Данашње време онемогућава да кажемо ко је и шта човек. Чак и то ко је мушког, а ко женског пола и колико једни другима смемо да приђемо близу. Као и за сваку генерацију православних Срба, тешко је. Рађајући се у историји од родитеља, сви пролазе оно што су и људи пре њих. Популарно речено, у истом смо „лонцу“ – имамо сличне проблеме, боримо се једни за друге и једни против других и свако на крају заврши склопљених очију. Човек је најнеснађеније биће, о чему сведочи и појава корона вируса и страх узрокован њоме, рекао је протојереј Јован Милановић, ректор Богословије „Свети Арсеније Сремац“ и старешина Саборног храма Светог Николе у Сремским Карловцима.

Да ли је човек биће дефинисано изводима из књига рођених и умрлих, те на крају сандуком, питање је на које ми који долазимо у цркву морамо дати негативан одговор.

Црква нас позива да се подсетимо да је куглу земаљску походио неко је био исти као ми у свему, осим у греху. Господ Христос, вечна истина и тајна откривена је пре две хиљаде година. Открива се и нама данас и позвани смо да је упознамо. Да сад и овде откријемо тајну Његовог доласка у свет, јер Он је једини истински срцезналац. Дошавши у овај свет, Христос је донео право време у којем нас позива да стекнемо љубав Божју – истакао је протојереј Јован Милановић.

Бедем који смо поставили – наше окамењено срце онемогућава нас да приђемо Богу и једни другима. Сваки пут када другог човека погледамо са гордошћу и себељубљем, чинимо грех, јер и тај неко је позван да буде човек – ништа мање и ништа више од тога, указује прота Милановић. Такође, бригама овог света закључавамо срце за топлу и усрдну молитву Богу и тако ходимо кроз овај свет, заробљени у кавезу душе, имајући облик човека, а живећи као звер. Умиремо, иако смо живи. Христос једини чини да се срца људи преображавају. Овде је то учинио преко Владике Николаја и Оца Јустина, у Срему преко Теодора Тирона и игумана Данила из Велике Ремете. Њихове сузе су учиниле да окамењена срца постану срца од крви и меса.

Данас је више него икад потребно да се срца отворе за благодат Божју. Да се молимо да Бог буде милостив нама грешнима, за ближње и непријатеље. Ако тако будемо радили, моћи ћемо дати одговор Богу ко смо били, ко смо сада и ко треба да будемо. Онда ћемо наћи одговоре на изазове који нас сналазе – корона вирус, 5Г мрежа… Бог никад не оставља саме и празне оне који верују у Њега. Задатак нам је да будемо људи, како је говотрио наш Патријарх Павле – рекао је поред осталог у сјајном излагању прота Јован Милановић.

Пастирски пут угледног ваљевског проте Богосава Ковачевића, којег је у знак благодарја, али и за поуку долазећим генерацијама на странице књиге сместио архијерејски намесник први ваљевски протонамесник Дарко Ђурђевић, аутентично је сведочанство о човеку и свештенику у бурним временима српске и историје балканских народа. Ученик чувене Битољске богословије, прота Богосав Ковачевић стасао је уз великане какав је био јеромонах Јован Максимович (потоњи Свети Јован Шангајски) и Епископ охридски Николај, данас надалеко познат, од Бога прослављен Лелићки Златоуст. Раних година службе дао је драгоцен допринос развоју Богомољачког покрета, који је између два рата много учинио на јачању вере у народу. Са својим парохијанима подигао је храмове у Осладићу и Осечини да би потом, по благослову Епископа др Симеона Станковића, 1959. дошао у Храм Покрова Пресвете Богородице. Прекретницу у друштвеним околностима оног времена означио је долазак на власт Комунистичке партије, која је креирала концепт атеистичког друштва. Са истом пажњом и чврстом и непоколебљивом вером, прота Богосав Ковачевић је наставио своје служење, истакао је протонамесник Дарко Ђурђевић. Ова књига нема намеру да га представи као хероја, напомиње аутор, јер хероји су усамљени, а прота је цео свој живот уградио у Цркву Божју у свим крајевима у којима је службовао. Губитак сина и супруге учинили су његов живот налик страдању старозаветних праведника.

Прича о проти Ковачевићу је универзална. Поучени његовим примером добијамо поруку да сваки човек може да преживи „како“, ако зна „зашто“. Прота је знао, јер је живео за Христа – рекао је протонамесник Дарко Ђурђевић.

Део сабрања у порти Покровске цркве било је и свештенство из Сремске и Шабачке епархије и Београдско – карловачке архиепископије.  Сви посетиоци даривани су примерком књиге „Човек у времену“.

Ј. Ј.

 

Епископ ваљевски Детаљније
Епископ ваљевски Г.Милутин

Часописи и књиге

Дешавања у слици